У једном од ајета Часног Курана, Алах позива Своје робове да размишљају о планинама:
„И зар не гледају у планине – како су подигнуте?“
(Сура Ал-Гашија: 19)
Питања на која атеисти треба да одговоре у вези са овим размишљањем су следећа:
Да ли је могуће да су ове огромне планине на Земљи само резултат неколико физичких закона и формула написаних на папиру?
Одакле је дошла почетна материја за стварање свих ових планина?
Ако је универзум, као што атеисти тврде, производ случајности и потчињен само физичким законима, зар не би требало да буде много мањи и без тако великих планина?
Величина планина и бескрајност универзума саме по себи сведоче о постојању Створитеља.
Ако би свет био производ случајности, не би могао бити тако велик нити би садржавао огромне масе материје као што су планине.
То је као фабрика: што је мања, то је управљање слабије; што је већа и развијенија, то је снажнији менаџер иза ње.
Нико не би рекао да велика, уређена фабрика постоји без директора и да су је “радничка правила” случајно учинила савршеном.
Како онда неко може тврдити да је овај огромни и уређени универзум производ случајности?
Погледајмо сада научно значење ајета.
У ајету се користи реч „нушибат“ (постављене/подигнуте), што указује на то да се планине нису формирале постепено нити случајно.
Све планине настале су услед кретања и судара Земљиних слојева, због чега су се „подигле“ из унутрашњости Земље, као што Кур’ан описује.
Погледајмо и следећи ајет:
„И на земљу – како је распрострта?“
(Сура Ал-Гашија: 20)
Реч „распрострта“ из научне перспективе односи се на кретање Земљиних слојева у супротним правцима након стварања планина.
Ова два феномена — подизање планина и ширење земље — уско су повезана и нису независна један од другог.
Да Кур’ан нема научни садржај, користио би речи попут „створене“ или „наставле“, али уместо тога користи прецизне термине као што су „постављене“ и „распрострте“, што указује на дубоко научно знање.
Ово је једно од најјачих научних чуда Кур’ана.
Следећа слика показује како се планина формира: након судара два Земљина слоја, планина се уздиже из унутрашњости Земље. Потом, као што се каже у следећем ајету, након стварања планина, земља се „распростире“, што значи да се слојеви крећу у супротним правцима.
Ово представља снажан доказ научне истине Кур’ана.
Оставите одговор